[прядка] пр'адка ж. Мк. ВЛ. Вл. Гл., прадка Рд. Мк. Гл. Кч. Кн., предка Ор. Лх. Од., предка Ол., претка Од., предочка ум. Св.; прадки только мн. Вв. 1. см. пряха Рд. Ор. Ол. Мк. Св. Од. Гл. Кч. Кн. Јак хороша прадка, так она посукне. Гл.; 2. см. самопрядка Св. Лх. ВЛ. Од. Вв. Прадэмо на предци. Лх.; 3. только мн. см. попряды 1 Вв. Појду на прадки. Вв.
[пряжа] пража ж. Св. ВЛ. Зд. Сп. Од. Бч. Дк. Др. Бл. Зм. Ш. Кч. Бр. Кн. Дн. Дв., пр'ажа Рд. Лк. Зс. Гц., прежа Ол., прэжа Лх. Св. Од. 1. пряжа вд. кроме Лк. Зс. Дн. Дв. Јак прадут, то кажут — јака тонка пража, тонко прадзеш, а другаја крута така пража. Бр. ср. выпряд, прядение 2, ср. также прядиво 4; 2. прядение Лк. Зс. Кч. Гц. Кн. Дн. Дв. Прадыво — то, шо готово к пр'аже, а прадын'не — то, шо посл'а пр'ажи прадын'не. Лк. || Бельк. пража, пряжа 1. ib. 1. Шат. пража ib. 1.
[пряжный] см. воротило пряжное, навойка пряжная.
[прясница] прасница ж. Гл. Бл. Кк. Ш. Кч. Гц. Бр. Кн. Дн. Дв., пр'асница Зс. Бр. Дв., праслица Бр. прялка, орудие, к которому прикрепляется волокно при прядении на веретене и на самопрялке без «потаська» (см.). Але у нас мало пралы на самопрадки — с прасницы. Гл. ср. потас 1 || Бельк. прасьніца, прасьліца, прясьліца ib. Шат. прасьліца ib.
[прясть] прасты несов. Рд. Ол. Лк. Зд. Сп. Од. Влц., прасти Гл. Кн. Дн. Дв., пресги Ор. Ол., пр'асты Мк., прас'ц' Ш. прясть вд. От зробыла ја кудэл'у, прыв'азала до потас'а да буду прасты. Влц.; ◊ [~ вал] ~ вал Рд. Ол. Мк. Зм. Бз. см. валить вал. Из-пуд трэпачкы прадэм вал, тчэмо мишкы. Рд. || Шат. прасьці ib.
[пряха] праха ж. Бч. Ш. Дв., пралја Хв., прал'а Бз., пражница Зс., прадыл'ница Сп. пряха. Хороша пралја, добрэ праде. Хв. ср. попрядуха 1, прядка 1. || Бельк. пряха 1, прялья ib., пряха 2. самопрялка. Шат. пралья ib.
[птички] пташки только мн. Св. Бч., птички, птицки Дк. птички, вид узора.
[пук] пук м. Бл. Кк., пучок Лк. Рд. Св. Лх. ВЛ. Хд. Зд. Сп. Од. Бч. Др. Кк. Гц. Бр. сноп льна и конопли (обычно после просушивания и после обмолота семян). Јак высохне, то у снопки в'ажэм таки, але зовецца пучок и л'он и матки и плоскуни — ус'о пучки. Сп. || Бельк. пук ib. Шат. пук ib.
[пух] пух м. Вв. Дк. Зм. Кч. Гц., пушок ум. Сп. Дк., пухлик Дв. см. кошлатины. Тисно у берди було, пуху нагнало. Кч.
[пылиться] пулицца несов. Бл. см. курить. Зацвиу л'он, а на огурцы — горат, а на деды, на конопли — ужэ пул'ацца — такој бы дымок. Бл.
[пыль] пыл м. Св. Од. Кн. Дн., пыл Св. Зд., пэл Др. см. кошлатины. Бэрдо мыц' да и падаје пыл на зэмн'у. Зд.
[пяла] п'јала мн. Гл. Кк., п'јал'ца ум. Кк. 1. см. била 1 Гл.; 2. см. вои 1 Кк.
[пятнадцатка] п'атнаццатка ж. Ш., патнацатка Хв., п'атнад-
81 👁